Lavanda je termofilna biljka koja za nagomilavanje eteričnog ulja zahteva visoke temperature kao i mnogo sunca i svetlosti tokom cele vegetacije. Topli, od vetra zaklonjeni tereni pogoduju brzom rastu biljaka. Hladna zemljišta uz mrazeve nanose velike štete usevu, iako biljka u mirovanju podnosi temperature i do -20 ºC. Ako vegetacija počne rano, hibridna lavanda može stradati zbog kasnih prolećnih mrazeva. Ako tokom cvetanja potraje kišno i hladno vreme, smanji se udeo eteričnog ulja i za 50 %, kao i udeo etera u njemu (do 30 %). Lavanda odlično podnosi sušu, osim u početnoj fazi rasta.

Prava lavanda nema velikih zahteva u pogledu zemljišta, a uspeva i na plitkom, siromašnom zemljištu, pa i na kršu. Hibridna je lavanda nešto zahtevnija i najbolje prinose daje na dubokim, plodnim zemljištima s dobrim vodno-vazdušnim režimom, ali uspeva i na zemljištima na kojima se gaji prava lavanda. Hladni, nepropusni pseudoglej i peskovita zemljišta, ne podnose ni prava ni hibridna lavanda.

Pre osnivanja plantaže lavande, godinu dana ranije mora se obaviti što je moguće dublje jesenje oranje. Ako postoji mogućnost nastanka nepropusnog sloja, izabrana površina se mora poorati. Poslednji predusev moraju biti leguminoze, koje do septembra požanji. Odmah nakon žetve preduseva zemljište se preore na dubinu 18-20 cm, sprovede se osnovno đubrenje i za sadnju pripremi rastresit površinski sloj zemljišta debljine do 15 cm, koji se do sadnje mora slegnuti.

Lavanda na istom mestu ostaje 15 do 20 godina. Pretkultura mora ostaviti zemljište bez korova. Mlada biljka je izuzetno osetljiva na sporo topive herbicide, i može se saditi na mestu gde je bio kukuruz tek nakon dve do tri godine.

Klonovima se sve češće razmnožavaju obe vrste lavande. Reznice se ukorenjuju u negrejanim lejama pokrivenim folijom. Za uzimanje klonova najbolji su 3-4 godine stari žbunovi, a režu se tokom avgusta ili u aprilu. Pripremljeni klonovi stave se u pesak, na dubini 4-5 cm, međuredni razmak 6-10 cm, na razmaku u redu 2-3 cm. Zalivanje mora biti obilno. Ukorenjeni klonovi se krajem maja presađuju u otvorene leje. Po kvadratnom metru može se odgajiti 600-800 klonova. Klonovi hibridne lavande mogu se odgajiti na otvorenom prostoru, na rastresitim zemljištima bogatim humusom, uz obilno navodnjavanje. Izdanci dugi 12–20 cm režu se tokom oktobra ili marta i polažu u pripremljeno zemljište, u jarke duboke 18-20 cm koji se prethodno dobro zaliju. Međuredni razmak mora biti 35-40 cm, a razmak u redu 3-5 cm. Budući da se jarci zagrnu zemljom, iznad zemljišta sme ostati klon visok samo do 7 cm. Sledećih dana je potrebno obavezno još 3-5 puta zaliti. Kada izdanci dostignu visinu 15-20 cm, treba ih preseći na visini od 8-10 cm da se pojača rast bočnih izdanaka. Na hektaru se može proizvesti 700 000 do 900 000 klonova.

Prava lavanda se najčešće razmnožava sadnicama dobijenim od semena, ali se može razmnožavati i vegetativno, zelenim sadnicama i klonovima. Hibridna se lavanda razmnožava samo vegetativno jer je seme sterilno.

Za setvu treba pripremiti klijališta na zaklonjenom mestu i dezinfikovati zemljište metil-bromidom. Setva se obavlja pre zime, u novembru ili rano u proleće, u martu. Za prolećnu setvu seme mora proći proces jarovizacije, 36 sati pri -16 ºC. Setva se obavlja ručno ili mehanizovano, na razmaku između redova 20-40 cm, na dubini 0,5-1,5 cm, početkom maja. Kada biljke oblikuju 4-5 pravih listova, pikiraju se u otvorene leje na razmaku 35×5 cm i ostave se do jeseni uz redovno zalivanje. Sadnice visoke 18-20 cm orežu se na visinu 8-10 cm da bi se razvilo granje. Na jednom hektaru može se od 7-9 kg semena tako odgajiti 600 000 do 800 000 sadnica.

To je čest i jeftin način razmnožavanja hibridne lavande. Položenice se pripremaju u proleće, kada prestanu mrazevi. Biljke stare 3-4 godine zagrnu se zemljom do visine 30 cm. Zagrnutim biljkama se mora osigurati dovoljno vlage. U jesen nakon kišnog perioda, zemlja se odgrne, a dobro ukorenjene grančice odrežu se vinogradarskim makazama i posade. Od srednje razvijenog žbuna može se dobiti 100 do 150 položenica. Sve se sadnice sade u jesen, tokom oktobra. Sadnja u proleće nije preporučljiva, a poslednji rok uspešne sadnje je mart. Sade se samo dobro razvijene sadnice, kojim treba odrezati koren duži od 15 cm. Lavanda se sadi ručno ili mašinama. Prava se lavanda najčešće sadi u redove razmaka 150 cm i razmaka unutar reda 40 cm, sa sklopom 16 700 sadnica po hektaru. Hibridna lavanda se sadi na razmak među redovima 180 ili 200 cm, a u redu 50-60 cm, uz sklop 9.200-10.000 sadnica po hektaru.

Osnovna nega useva sastoji se u orezivanju biljaka krajem maja na visinu 8-10 cm kako bi se oblikovao gusto zbijen žbun. Ponovo se biljka orezuje u drugoj godini na visinu 15-18 cm. Nakon toga više nema potrebe oblikovati krošnju. Na kraju prve godine sklop se nadopunjuje jačim sadnicama, jer se samo izjednačen usev može zadovoljavajuće mašinski rezati. Važno je redovno kultivirati zemljište, a usev u redu potrebno je okopati. Korov treba suzbiti pre početka vegetacije. Zasad prave lavande počne starieti nakon 6-8 godina, žbunovi se proređuju, smanjuje se broj cvetnih izdanaka, a cvetne stabljike se skraćuju.

Izvor:

BIOPA; Lekovito bilje

Dr. I. Šilješ, ing. Đ. Grozdanić, mr. I. Grgesina; Poznavanje, gajenje i prerada ljekovitog bilja; Osijek, 1992.